Lešnik


lesnik_vise_sorti

 

Lešnik se koristi kako u prehrambenoj i konditorskoj industriji tako i u medicinske svrhe.

Dobro rađa i na skromnijem zemljištu.

Pri zasnivanju zasada lešnikom voditi računa o sledećem:

  • birati sorte kasnijeg cvetanja i ranijeg zrenja
  • za uzgoj lešnika dobra su brdsko planinska područja sa dovoljno vazdušne vlage mada se gaji i u ravničarskim oblastima.
  • kritičan je period cvetanja, jer su u tom periodu temperature niže od -6 C nepovoljne za zametanje plodova
  • kod lešnika uglavnom kao i kod oraha ženski i muški cvetovi cvetaju nejednovremeno (dihogamija)
  • najbolje je sađenje u jesen ili zimu ako vreme dozvoljava i to na šećernim stranama, jer ti položaji sprečavaju ranije cvetanje leske
  • za sigurniju i obilniju rodnost lešnika preporučuje se pored odgovarajućeg oprašivača jos dve do tri sorte u istom zasadu
  • ne koristiti kao podloge pri kalemljenju sorte koje daju puno izdanaka.
  • većina sorti u našim uslovima sazreva krajem VIII i početkom IX meseca
  • raspon između najranijih i kasnih sorti je 20 dana.

Štetočine lešnika su:

  • leskotoč ili lešnikov crv (izaziva crvljanje plodova),
  • leskova grinja,
  • leskova strižibuba,
  • štitasta vaš šljive.

Bolesti lešnika su:

  • pepelnica leske i
  • parogena bakterija.

Način sadnje:

1. Rastojanje između sadnica lešnika ako se gaji u vidu žbuna:

  • slabo bujne – 4m x 4m
  • srednje bujne – 5m x 4m
  • bujne sorte – 5m x 5m

2. Rastojanje između sadnica leske ako se gaji kao stablašica kalemljena na podlozi od meč3.) je leske:

  • bujne sorte – 6m x 5m
  • srednje bujne – 5m x 5m
  • slabo bujne – 5m x 4m

3. Rastojanje između sadnica leske ako se gaji u vidu žive ograde:

  • bujne sorte – 6m x 3m
  • srednje bujne – 5m x 3m
  • slabo bijne – 4m x 3m

 

Napomena: Prvi broj označava rastojanje izmedju redova, a drugi broj označava rastojanje između sadnica u redu