Lešnik se koristi kako u prehrambenoj i konditorskoj industriji tako i u medicinske svrhe.
Dobro rađa i na skromnijem zemljištu.
Pri zasnivanju zasada lešnikom voditi računa o sledećem:
- birati sorte kasnijeg cvetanja i ranijeg zrenja
- za uzgoj lešnika dobra su brdsko planinska područja sa dovoljno vazdušne vlage mada se gaji i u ravničarskim oblastima.
- kritičan je period cvetanja, jer su u tom periodu temperature niže od -6 C nepovoljne za zametanje plodova
- kod lešnika uglavnom kao i kod oraha ženski i muški cvetovi cvetaju nejednovremeno (dihogamija)
- najbolje je sađenje u jesen ili zimu ako vreme dozvoljava i to na šećernim stranama, jer ti položaji sprečavaju ranije cvetanje leske
- za sigurniju i obilniju rodnost lešnika preporučuje se pored odgovarajućeg oprašivača jos dve do tri sorte u istom zasadu
- ne koristiti kao podloge pri kalemljenju sorte koje daju puno izdanaka.
- većina sorti u našim uslovima sazreva krajem VIII i početkom IX meseca
- raspon između najranijih i kasnih sorti je 20 dana.
Štetočine lešnika su:
- leskotoč ili lešnikov crv (izaziva crvljanje plodova),
- leskova grinja,
- leskova strižibuba,
- štitasta vaš šljive.
Bolesti lešnika su:
- pepelnica leske i
- parogena bakterija.
Način sadnje:
1. Rastojanje između sadnica lešnika ako se gaji u vidu žbuna:
- slabo bujne – 4m x 4m
- srednje bujne – 5m x 4m
- bujne sorte – 5m x 5m
2. Rastojanje između sadnica leske ako se gaji kao stablašica kalemljena na podlozi od meč3.) je leske:
- bujne sorte – 6m x 5m
- srednje bujne – 5m x 5m
- slabo bujne – 5m x 4m
3. Rastojanje između sadnica leske ako se gaji u vidu žive ograde:
- bujne sorte – 6m x 3m
- srednje bujne – 5m x 3m
- slabo bijne – 4m x 3m
Napomena: Prvi broj označava rastojanje izmedju redova, a drugi broj označava rastojanje između sadnica u redu