Renatabilnost proizvodnje

Renatabilnost proizvodnje prikazuje se kada se stavi u odnos vrednost i njeni troškovi. Pored velikih početnih ulaganja i dugog perioda do stupanja u puno plodonošenje gajenje lešnika je vrlo ekonomična (1:4 ), što znači na svaki uloženi dinar vraća nam se četiri. Sve se više proizvođača interesuje za proizvodnju jer klimatski, zemljišni i drugi uslovi odgovaraju za nju a mi proizvodimo samo oko 10% naših potreba za ovim voćem sto je i inače trend u svetu sem Turske.To znači da prodaja proizvoda nije problem i kada se upari sa cenom za kg koja je uvek dobra lako se zaključuje zašto se na našim prostorima gajenje lešnika povećava. Leska moze da se gaji na većim nadmorskim visinama i da rodnost, ukoliko se izvode potrebne mere nege, bude redovna.

Izbor terena

Za podizanje zasada leske može se odlučiti tek pošto se dobro analiziraju zemljišni, klimatski, ekonomski i drugi činioci koji će imati uticaja na uspešnost prozivodnje. Ne bi trebalo biti neka zatvorena dolina zbog oprašivanja pomoću vetra već tereni kiji su izloženi povetarcu. Najpogodniji su blagi nagibi sa preko 800 mm padavina godišnje, ravnomerno raspoređenih.

Priprema zemljišta za podizanje zasada

Zemljište za sadnju treba pripremiti najkasnije do kraja septembra, pa je poželjno da se na površini gde će se saditi leska pre toga gaje biljke koje se ranije uklanjaju. Neophodno je očistiti njivu od drvenastih bilja, žile iz zemljišta i svih drvenih ostataka. Potom izravnati i rasturiti po površini mineralno đubrivo. Nakon toga preorati do dubine oko pola metra. U zavisnosti od kvaliteta i sastava zemljišta dalje hranjenje zemljišta biće povezano sa tim.

Sadnja

Na umereno plodnom zemljištu na 1 ha stane oko 500 sadnica. Lesku je bolje saditi u jesen posle iskopavanja rupa. Sadi se najčešće 5×5 m ili ređe 4×4 m. Ne kopaju se velike jame već samo tolike da se u njima mogu pravilno rasporediti žile. One moraju biti okrugle, duboke i široke oko 40 cm. Pre sadnje žile treba oštrim makazama skratiti na 20 – 25 cm.