Zašto saditi kalemljeni orah?

Kalemljeni orah ima velike prednosti u odnosu na orah sejanac:

• posle sadnje vrlo brzo daje rod, a pojedine sorte rađaju u rastilu kao npr. sorta Rasna.
• kalemljeni orah ima kraću vegetaciju, tako da kasni prolećni i rani jesenji mrazevi ne mogu da ostete pupoljke. Mladi plod oraha može da izdrži temperaturu samo do -1°C, tako da izborom sorti treba birati kalemljeni orah koji kasno kreće sa vegetacijom.
• poštovanjem agrotehničkih mera, i dobrom zaštitom kalemljeni orah redovno rađa a samim tim se i isplati.
• odabrane sorte treba da budu što otpornije na bolesti i štetocine, a preporučuje se  sađenje i više sorti koje se međusobno dobro oprašuju.

Izbor terena

Za gajenje oraha najbolji su blagi nagibi, a to mogu biti i severne ekspozicije, zbog manjih temperatunih kolebanja i ranijeg početka vegetacije, vinogradski tereni takođe odgovaraju a orah se može saditi u kombinaciji sa lešnikom ili kajsijom.

Priprema zemljišta za sadnju je slična kao i za druge voćne vrste.

Sadnja

Rastojanje između sadnica pri sadnji zavisi od plodnosti zemljišta, predviđene agrotehničke mere (navodnjavanje, bujnosti sorte). Na plodnim zemljištima preporučuje se sadnja u temenu ravnostranog trougla od 11m pri čemu je razmak između redova 9,5m. Orasi se sade u cik-cak. Kalemljeni orah, uz dobar izbor sorti i pune agrotehnike je garancija rentabilnosti proizvodnje.

Kopanje jama za sadnju

Ukoliko je zemljište duboko poorano, rigolovano i nađubreno, onda se jame kopaju oko 50-60cm dubine i isto toliko prečnika, ako se sade pojedinačno ili na nepripremljenom zemljištu onda se jame kopaju prečnika 120cm i dubine 60-70 cm. Zemlja površinskog sloja pri kopanju jame se odvaja na jednu stranu, a kada se jama zatrpava ona se stavlja na dno i oko žila sadnice. Zemlja sa dna jame (mrtvica) stavlja se u gornji deo ili se razbaca okolo, treba uneti 20-30 kg stajnjaka i oko 2 kg kompleksnog đubriva, ali da ne dođe u dodir sa žilama sadnica.

Priprema sadnica za sadnju

Sadnice oraha najbolje je saditi u jesen, tako se postiže bolji prijem sadnica i bolji porast u prvoj godini posle sadnje. Sadnice moraju biti u trapu i uzimati sadnice samo za jedan do dva sata sadnje, da se ne bi isušivale. Pre sadnje žile treba (ostrim makazama) skratiti na 20-25 cm ako to nije urađeno ranije. Pred sadnju, koren može da se potpi u smesu sastavljene od zemlje i goveđe balege u odnosu 3:1. Kada se jama popuni zemljom (uz dodatak stajnjaka do polovine) onda se postavi sadnica i zagrće, prvo zemljom, a zatim preostalim stajnjakom i zemljom. Kada se korenov sistem prekrije slojem zemlje od 10-ak cm, lagano se sadnica protrese da bi zemlja popunila prostor oko zile. Zatim se zemlja oko sadnice nagazi, pri tome voditi računa da se žile ne oštete prilikom gaženja. Ako nema vlage, zaliti sa 10l vode. Posle zalivanja dodati sloj zemlje do vrha rupe (zato što zemlja nalegne). Sadnice treba saditi na dubini na kojoj su bile i u rasadniku. Preduboko posađene sadnice, kasnije prerode i slabije rađaju. Na peskovitom zemljištu sadnice saditi za 5-10 cm dublje.

Rentabilnost proizvodnje

Ako se zasadi podižu kalemljenim orahom, uzima se prvi značajniji rod posle pet godina, a puna rodnost u petnaestoj godini, koja traje oko pedeset godina.

Korišćena literatura:

Korać, M.; Cerović, Sl.; Gološin, B.: Orah, Novi Sad, 1997.

Korać, M: Leska, Novi Sad, 2000.